Borović: Besmislica da sudski procesi oko kredita prete poslovanju banaka
Beta 16/10/2021
Predsednik Odbora za privredu i finansije Gradskog odbora Narodne stranke Beograd Borislav Borović izjavio je danas da je besmislena tvrdnja da sudski procesi oko kredita mogu ugroziti poslovanje banaka.Borović je kazao da bi sve što banke i njihovi "drveni advokati" navode u rizike moglo da ima smisla da je "reč o zajmovima koje bi banke davale građanima, a ne o kreditima koji se plasiraju", saopštila Narodna stranka."Na stranu što su ovakva postupanja banaka dovela samo do destabilizacije miliona porodica u Srbiji, krajnje je vreme da se široj javnosti predoči suština načina plasiranja kredita i ukaže koji su to navodni rizici banaka na koje se one pozivaju kod ovih sudskih sporova, ne ulazeći u arbitriranje ishoda tih sporova", kazao je Borović.On je dodao da banke nikada, ili u retkim izuzecima, građanima daju zajmove, već da daju kredite kao svojim deponentima.U novom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu upozoreno je da bi sudski sporovi koje građani vode sa bankama oko kredita mogli ugroziti stabilnost bankarskog sektora.Navodi se da bi efekti sudskih odluka u vezi sa naknadama i troškovima obrade kredita bankarskom sektoru doneli gubitke koji bi mogli da dovedu do stečaja pojedinih banaka.Iz kabineta guvernerke Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković takođe dolaze tumačenja tih sudskih sporova sa sličnim upozorenjima o potencijalnoj destabilizaciji bankarskog sektora.Borović je istakao da "ono što poznaje Zakon o obligacionim odnosima, ne poznaju ili neće da poznaju NBS i banke, a najmanje o tome, nažalost, znaju građani kao korisnici kredita".Prema njegovim rečima, bitna razlika između zajmova i kredita jeste da kada banka daje zajam ona je posrednik između novca štediša ili sredstava iz inodugova poslovnih banaka sa jedne strane, i onih kojima je taj novac potreban sa druge strane.Dodao je da je razlika između kamatnih stopa njihova zarada."Reč je o novcu koji je već u opticaju", navodi Borović.Kako je naveo, u slučaju zajma, vrednost poslovne imovine banaka se ne menja već se likvidna sredstva na računu pretvaraju u potraživanja po osnovu datih zajmova."Sav rizik je na banci, on je realan i ne može se potpuno eliminisati, a pokriva se raznim sredstvima obezbeđenja da bi se taj rizik smanjio", istakao je.Borović je kazao da su krediti zapravo računovodstvene operacije banaka preko kompjutera, gde "ni iz čega" stvaraju svoja potraživanja po osnovu plasiranih kredita sa jedne strane, i obaveze klijenata po osnovu dobijenih sredstva sa druge strane."Prilikom davanja kredita banke zapravo emituju novac koji do tada nije postojao u finansijskom sistemu preko sekundarne, a suštinski preko primarne emisije novca koju im je NBS omogućila", navodi Borović.On dodaje da kada banke daju kredite, uvećava se vrednost njihove bilansne sume ili poslovne imovine."Kakav je onda rizik za sredstva koja su se plasirala 'ni iz čega - eks nihilo' na koji nas upozoravaju banke i njihovi sponzori? Odgovor je - nikakav", tvrdi Borović.On navodi da je iz ugla banaka, reč jedino o riziku smanjenja enormnog profita bankarskog sektora, a ne o bilo kakvom gubitku koji bi ih navodno doveo u stečaj."Zato je ordinarna besmislica da bi im presude oko naknada i troškova obrade kredita mogle ugroziti poslovanje i oterati ih u stečaj, jer prihodi koje banke ostvaruju plasiranjem kredita po raznim osnovama daleko prevazilaze iskazane kamatne stope, što bi trebalo u stvari da bude zarada banke", naveo je Borović u pisanoj izjavi. // (Beta, 10.16.2021)
Pročitajte više ...
