Ekonomisti: Vučićev investicioni plan spisak lepih želja, ali bez objašnjenja kako ga ...
Beta 12/08/2019
Investicioni petogodišnji plan u vrednosti oko 12 milijardi evra koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dobar spisak želja ali nedostaje objašnjenje iz kojih će se izvora finansirati i može li budžet da otplati kamate, ocenili su danas ekonomisti.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Betu da nema zamerki na spisak investicija, ako ne služe isključivo za marketing i predstojeće parlamentarne izbore i da bi svaki građanin poželeo sve što se na njemu nalazi, ali da "nije čuo na koji način će se obezbediti novac za realizaciju tih ciljeva i kada će to početi".Vučić je juče obelodanio plan koji je napravio sa ministrom finansija Srbije Sinišom Malim da se narednih pet godina investira oko 12,4 milijardi evra, da bi se potom odmah ispravio da će gledati da negde "uštine" da bi sveo na 12 milijardi koje će biti uložene u komunalnu, saobraćajnu, energetsku, digitalnu infrastrukturu, kao i za podsticanje nataliteta, izgradnju stanova za mlade, ali i u turizam."Nemam primedbi na taj spisak lepih želja ali ne vidim šta bi to trebalo da se promeni da bi bio realizovan jer su i ranije donošene neke strategije pa nisu realizovane. O izgradnji auto-puta počelo je da se razmišlja pre 40 godina pa još nije završen", rekao je Savić.Dodao je da ako Vučić misli da sredstva obezbedi zaduživanjem u inostranstvu, to će povećati spoljni dug, a sporo rastuća srpska ekonomija to ne može da izdrži, a mogla bi ako bi imala dvocifrene stope rasta kao Kina."Ako bi to bio kineski scenario bilo bi ostvarivo jer je ta zemlja četiri decenije imala dvocifren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP)", rekao je Savić.Istakao je da je i Jugoslavija između 1955. godine i 1990. godine imala prosečan rast industrijske proizvodnje od 7,7 odsto i zato se ne treba čuditi zašto se u to vreme mnogo gradilo, između ostalog i stanovi.Savić je kazao da je stopom privrednog rasta od oko tri odsto moguće servisirati sadašnji spoljni dug čije su kamate do pre nekoliko godina, kada je BDP bio oko 31-32 milijarde evra, iznosile 800-900 miliona evra ili tri odsto BDP.Sada su, kako je rekao, kamate nešto niže, ali zaduženje od 2,5 milijardi evra godišnje značilo bi da se za investicije izdvaja oko šest do 6,5 odsto BDP-a, "što je ogroman novac za Srbiju"."Investicioni plan nije nerealan, ali ako će se finansirati novim zaduženjem ciljevi se moraju suziti da ne bi ličio na sličan pokušaj Mlađana Dinkića (bivšeg ministra privrede i finansija), dok je bio zadužen za nacionalni investicioni plan, pa je 1,5 milijardi evra od prodatog Mobtela potrošio na krečnje fasada i ulaganja u stvari koje nisu trajale duže od nekoliko godina", rekao je Savić.Dodao je da za realizaciju treba birati projekte koji pre svega donose zaradu pa je bilo bolje da je zaduživanjem brže izgrađen Koridor 10 jer bi se od putarine ta sredstva brže vratila. Ekonomista Ljubomir Madžar rekao je da su investicionim planom postavljeni ambiciozni ciljevi, ali da nije rečeno na koji će se način obezbediti taj ogroman novac, pa da "ti ciljevi izgledaju kao svirala na vrbi". "Moja glavna zamerka je što iza velikih projekata koji će zaseniti narod ne stoje i načini na koje će se obezbediti novac, kao i metode i instrumenti realizacije", rekao je Madžar.Svi infrastrukturni projekti su, kako je rekao, kasnili jer vladini stručni timovi nisu na vreme obezbedili projektnu dokumentaciju pa je tri-četiri milijarde evra kredita ostalo neiskorišćeno.Madžar je kazao da neki projekti mogu da se realizuju u partnerstvu sa privatnim sektorom, ali da "za vlast oni kao da ne postoje". (Beta, 08.12.2019)
Pročitajte više ...
