Ekonomska pitanja veći deo pregovora Srbije sa EU, ali se više govori o političkim
Beta 17/09/2020
Ekonomska pitanja čine mnogo veći deo pregovora Srbije sa EU o pristupanju, ali se o njima govori neuporedivo manje nego o političkim, rečeno je danas u Beogradu na skupu o sedmom ciklusu izrade Programa ekonomskih reformi (ERP) za period 2021-2023.ERP je krovni ekonomski dokument koji za cilj ima unapređenje upravljanja ekonomskim politikama i razvojem.Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Nataša Dragojlović rekla je na skupu da je ERP najznačajniji instrument za praćenje stanja u ekonomiji i da se kroz njega vide svi sektori, kako vlada namerava da ih razvija i koja budžetska sredstva su tome namenjena."Važno je da imamo što više ovakvih dokumenata koje javnost može da prati i koji privredi čine poslovanje izvesnim, ali taj dokument nikako nije zamena za strategiju razvoja Srbije koja treba da se donese i koja treba da bude usklađena sa strategijama u EU", istakla je Dragojlović.Ona je dodala da, s obzirom da je EU najvažniji trgovinski partner, Srbija s njom uskladi propise, da teži istim ciljevima u digitalizaciji, inovacijama, ekologiji."Sve su to važni ciljevi koje je juče iznela i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen" u govoru o stanju Unije, rekla je koordinatorka NKEU.Dragojlović je rekla da dve trećine pregovora o pristupanju sa EU čine ekonomska poglavlja, ali "mi više od 90 odsto vremena provedemo u razgovorima o političkim kriterijumima"."Bez političke volje i pravne sigurnosti ne mogu da se sprovedu ekonomske reforme", istakla je Dragojlović i objasnila da su i pitanja osnovnih prava i bezbednosti takođe i pitanja ekonomskih prava.Na skupu je najavljeno skoro objavljivanje izveštaja o monitoringu ERP za 2019. koji treba da bude objavljen neposredno pred izveštaj EK o kandidatima, što se očekuje 6. oktobra, ako ne bude izmena.Jelena Rančić iz NALED rekla je da je u okviru nezavisnog monitoringa za 2019. analizirano 13 reformi i da se radi na još dve, a sve te reforme su povezane s posledicama pandemije.Ukazano je i na dobru saradnju Radne grupe za ERP koja okuplja ministarstva i institucije s predstavnicima civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice.Verica Ignjatović, iz Ministarstva finansija, rekla je na skupu da ERP odslikava ono što se dešava u EU i da se taj program poklapa sa "evropskim semestrom" koji koordiniše ekonomsku politiku u EU.Kako je istakla, za ispunjenje osnovnih ciljeva ERP - jačanje konkurentnosti, privredni rast i rast zaposlenosti, najznačajnije su strukturne reforme.ERP se tiče poglavlja 17 u pregovorima sa EU, kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu EU i kandidata za članstvo čija je svrha da pripremi zemlju za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora koji se sprovodi u članicama EU ("evropski semestar").Izrada ERP počinje u junu, kada Evropska komisija daje smernice kandidatima, a završava se u februaru sledeće godine, kada se dokument usvaja u vladi i šalje Evopskoj komisiji. Savet EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN) razmatra ERP i usvaja preporuke za izradu novog.ECOFIN je maja ove godine, zbog pandemije, dao Srbiji mnoge preporuke, uključujući mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje kapitalne potrošnje radi ubrzavanja rasta, smanjenje razlike između bruto i neto plate.Skup o ERP je održan u okviru projekta "Pripremi se za učešće" koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), NALED, Centar savremene politike (CSP) i EWB.(Beta, 09.17.2020)
Pročitajte više ...
