Infostud: U Srbiji 2023. i 2024. počelo da radi 42 odsto izbeglica i tražilaca azila
Beta 20/06/2025
U Srbiji je, tokom 2023. i 2024. godine, 42 odsto izbeglica i tražilaca azila koji su se obratili UNHCR-u za podršku u pronalaženju posla, počelo je da radi, objavio je danas specijalizovani portal za zapošljevaje Infostud povodom Svetskog dana izbeglica.Kako je precizireno, od tih osoba, 20 odsto se zaposlilo u korisničkoj podršci, 17 procenata u različitim sektorima kompanije IKEA, 15 odsto u turizmu, 13 odsto u maloprodajnim lancima, a 11 procenata u proizvodnim pogonima, navedeno je u saopštenju Infostuda koji je radio istraživanje o položaju izbeglica na tržištu rada u Srbiji.Dodaje se da ostali rade na poslovima održavanja higijene, u restoranima, IT sektoru, računovodstvu i medicini.Takođe, istraživanje napravljeno zajedno sa Komesarijatom za izbeglice, pokazalo je da se u periodu od 2019. do 2023. godine, 72 odsto izbeglica izjasnilo da su radno angažovani.Pouzdanih i potpunih podataka o tome koliko je izbeglica na tržištu rada u Srbiji nema, dok izbeglice i tražioci azila često sami traže posao i snalaze se na tržištu rada, a podaci pokazuju da osobe koje zbog sukoba, nasilja ili progona traže zaštitu u Srbiji najčešće dolaze iz Ukrajine, Libije, Avganistana, Sirije, Irana, Iraka, sa Kube ili iz Burundija.Podseća se da od prošle godine, izbeglicama i tražiocima azila nije potrebna radna dozvola za pristup tržištu rada u Srbiji.Izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca, izbeglice mogu legalno da se zaposle uz ličnu kartu koju im izdaje Kancelarija za azil MUP-a, dok tražioci azila poslodavcu treba da prilože i potvrdu svog statusa.Novina je i da je pristup tržištu rada za tražioce azila ubrzan, tako da mogu da počnu da rade šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil.Iz UNHCR-a su istakli da su to veoma značajne promene kako za izbeglice, jer su ih oslobodile plaćanja administrativnih troškova, tako i za poslodavce, koji ne moraju više da čekaju na izdavanje ili obnavljanje radnih dozvola.I Komesarijat za izbeglice je više puta pozivao poslodavce da prepoznaju potencijal izbeglica kao nove radne snage, jer njihovo angažovanje nije samo pitanje društvene odgovornosti nego i mogućnosti za inovacije i rast kompanija.Kako bi se olakšalo zapošljavanje, UNHCR sarađuje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Agencijom za kvalifikacije i Komesarijatom za izbeglice i migracije Srbije, ali i sa korporativnim partnerima.UNHCR pruža podršku kompanijama i u administrativnom pogledu kada je reč o zapošljavanju, a po potrebi sa partnerima iz kompanije IKEA održavaju i informativne sesije za HR timove, u okviru kojih poslodavci stiču bolje razumevanje pozicije izbeglica, njihovih potreba, kapaciteta, ranjivosti, prava i statusa u Srbiji.Prema podacima UNHCR-a, nešto više od trećine izbeglica i tražilaca azila u Srbiji ima visoko obrazovanje, a više od polovine njih ima završenu srednju školu.Izbeglice u Srbiji imaju pristup svim nivoima obrazovanja, a UNHCR prati izbeglice koje studiraju i trenutno ih je šest na državnim fakultetima u Srbiji.Kako je navedeno, iako većina izbeglica i tražilaca azila govori srpski, zbog nedovoljno dobrog znanja jezika, kao i diploma koje još nisu validirane u Srbiji, neki od njih rade u industrijama koje nisu povezane sa njihovim prethodnim radnim iskustvom ili obrazovanjem.Jezička barijera je, ukazano je, još veći izazov za one koji ne govore ni srpski ni engleski, što im ograničava mogućnosti zapošljavanja.Program podrške integraciji Komesarijata za izbeglice traje godinu dana, a na raspolaganju je i finansijska pomoć za učenje jezika i za privatni smeštaj za ljude koji su dobili azil, ali često to nije dovoljno za potpunu integraciju izbeglica, odnosno mnogim od njih bi značilo da period podrške traje duže, naveli su u UNHCR.Sa izazovima u pronalaženju posla suočavaju se u većoj meri ljudi koji borave u centrima za azil u delovima Srbije u kojim je stopa nezaposlenosti viša, kao što su na primer Sjenica ili Vranje.Dok uz podršku Komesarijata za izbeglice imaju priliku da uče srpski, Agencija za kvalifikacije im pomaže da svoje diplome validiraju u Srbiji.UNHCR aktivno sarađuje sa obe institucije, a nedavno je zajedničkim snagama pripremljen Vodič za karijerno usmeravanje izbeglica koji na jednom mestu pruža informacije o tome gde može da im bude priznat stepen obrazovanja stečenog u inostranstvu, kako da upišu školu ili fakultet, gde mogu da uče srpski, kako i gde da se prekvalifikuju, pronađu zaposlenje, ali i kome mogu da se obrate za savetovanje o ovim temama.Dodatno, kako bi informisao poslodavce o prilici za zapošljavanje izbeglica i tražilaca azila, UNHCR je organizovao konferencije za privatni sektor u Sjenici i Vranju.Izbeglice i tražioci azila se povremeno susreću sa nerazumevanjem u svakodnevnim situacijama kao što su otvaranje računa, odlazak kod lekara, zaposlenje i slično, zbog toga što njihove lične karte izgledaju drugačije od dokumenata državljana Srbije, objavio je Infostud.(Beta, 20.06.2025)
Pročitajte više ...
