Kako opasne peščane oluje mogu da postanu još gore
BBC News 12/07/2025
Kevin Frayer/Getty Images Kina je jedna od zemalja koje često pogađaju peščane oluje Peščane i prašnjave oluje su nedavno zahvatile mnoge delove sveta, od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) do Bliskog istoka, bojile su nebo neobičnim tonovima i izazvale disajne probleme kod ljudi.Ove oluje tradicionalno nastaju u prostranim pustinjama.Međutim, stručnjaci za BBC kažu da bi usled klimatskih promena sve više ljudi moglo da bude pogođeno, jer se procesima poput dezertifikacije i topljenja glečera stvara dodatna prašina.Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u nedavnom izveštaju navela da je zabeležen porast učestalosti i intenziteta ovih oluja u oblasti Mediterana i šire.Ujedinjene nacije (UN) su pozvale na primenu dodatnih mere širom sveta radi ublažavanja posledica ovih oluja.Pogledajte video: Peščana oluja progutala grad u KiniŠta uzrokuje peščane i prašnjave oluje?Ove oluje su deo prirodnih procesa na Zemlji i nastaju kada jaki vetrovi podižu u atmosferu pesak i prašinu sa suvog tla.Prema podacima UN-a, oko dva miliona tona peska i prašine dospe u atmosferu svake godine.Ričard Vašington, profesor klimatologije na Univerzitetu Oksfordu, objašnjava da otprilike polovina emitovane prašine potiče iz Sahare.Čestice mogu da putuju hiljadama kilometara, tako da na primer, prašina iz Afrike može da stigne do Evrope, Amazona i Atlantskog okeana.Tokom tog putovanja, one prenose hranljive materije koje đubre okeane i kopno i time podržavaju morske i kopnene ekosisteme, objašnjava dr Vašington.„One su sastavni deo načina na koji planeta funkcioniše”, kaže on.Drugi značajni izvori prašine su pustinje, kao što su Gobi u Aziji i Arabijska pustinja na Bliskom istoku. Jaber Abdulkhaleg/Anadolu Agency via Getty Images Naučnici upozoravaju da bi više ljudi širom sveta moglo da bude pogođeno ovim olujama Koliko su opasne ove oluje?Podaci UN-a ukazuju da peščane i prašnjave oluje utiču na oko 330 miliona ljudi širom sveta.One mogu da izazovu respiratorne probleme kod ljudi, ubiju stoku, unište useve, i uzrokuju zatvaranje puteva i aerodroma zbog loše vidljivosti.U martu ove godine, snažni vetrovi u američkim saveznim državama Teksasu i Kanzasu podigli su oblake prašine koji su uzrokovali lančane sudare na putevima i desetine smrtnih slučajeva, dok je druga oluja u Novom Meksiku smanjila vidljivost i izazvala saobraćajne nezgode.Nekoliko nedelja kasnije, više od 1.000 ljudi je imalo respiratorne tegobe zbog peščane oluje u Iraku.Ako se čestice prašine zadrže u nosu ili ustima, mogu da izazovu bolesti poput astme ili upale pluća, navode iz UN-a.Sitnije čestice mogu da prodru još dublje, do krvotoka, i da utiču na rad svih organa.Peščane oluje takođe doprinose zagađenju vazduha jer povećavaju koncentraciju sitnih čestica.„One štete zdravlju i kvalitetu života miliona ljudi, i uzrokuju milionske ekonomske gubitke jer izazivaju prekide u vazdušnom i drumskom saobraćaju, i poremećaje u poljoprivredi i proizvodnji solarne energije”, kaže Seleste Saulo, generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije (SMO). Getty Images Zbog peščane oluje u Iraku u aprilu mnogi ljudi su završili u bolnicima sa respiratornim problemima U novom izveštaju SMO-a navedene su oblasti koje su najranjivije na dugotrajan prenos prašine: Atlantski okean između Zapadne Afrike i Kariba, Latinska Amerika, Sredozemno more, Arapsko more, Bengalski zaliv, i centralnoistočna Kina.Prema tom izveštaju, tokom 2024. godine zabeleženo je više „žarišta gde je koncentracija prašine bila značajno povišena”.Te oblasti su obuhvatile mnoge afričke zemlje kao što su Liberija, Obala Slonovače, Gana, Kamerun, i Egipat, države Latinske Amerike, posebno Kolumbija, Venecuela i Brazil, zatim Kina, kao i delovi Srednje Azije poput Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana.Bili su pogođeni Sredozemno more, Španija i Italija.Prema izveštaju SMO-a, vetrovi i eolska erozija su 2017. godine u SAD-u prouzrokovali ekonomske gubitke koji su procenjeni na 154,4 milijarde američkih dolara.Mogu li peščane oluje da postanu još gore?Ove oluje su oduvek predstavljale pretnju, objašnjava dr Ričard Vašington.Međutim, neke posledice klimatskih promena bi mogle dodatno da povećaju količinu prašine koja je izložena vetrovima, kaže on.Svetska meteorološka organizacija navodi da suše, loše upravljanje zemljištem i širenje područja zahvaćenih šumskim požarima doprinose riziku od peščanih i prašnjavih oluja.„U svakom delu sveta u kojem postoji upozorenje na dezertifikaciju, postoji i upozorenje na peščane i prašnjave oluje, jer su one posledica dezertifikacije”, objašnjava Sara Basart, naučna saradnica u SMO-u.Dr Basart ističe da rizik od povećanog isušivanja tla postoji u nekim oblastima koje tradicionalno nisu pustinjske, ali su gusto naseljene, poput južne Evrope. Fareed Kotb/Anadolu Agency via Getty Images Peščane oluje često uziču na saobraćaj, poput ove u Gazi i Egiptu Početkom jula, izveštaj koji su podržale Ujedinjene nacije otkrio je da su u poslednje dve godine od Somalije do kontinentalne Evrope zabeležene neke od najrazornijih suša od kada se vodi evidencija.Izveštaj takođe ističe posledice ovih pojava u Africi, u oblasti Mediterana, Latinskoj Americi, i jugoistočnoj Aziji.Dr Vašington dodaje da topljenje glečera predstavlja dodatni rizik, jer otkriva veoma sitne materije koje su skrivene hiljadama godina.U februaru je objavljena studija koja upozorava da glečeri širom sveta nestaju brže nego ikad ranije usled rasta temperature koji izazivaju ljudske aktivnosti, poput sagorevanja fosilnih goriva.„To znači da se širom planete stvaraju novi izvori prašine.„I ono što je meni posebno zanimljivo je da je za podizanje te prašine potreban vetar upola slabiji od saharskog, jer je materijal izuzetno sitan”, dodaje on. AFP/AFP via Getty Images Dezertifikacija takoše doprinosi većem broju peščanih i prašnjavih oluja, tvrde naučnici Šta može da se učini?Dr Vašington ističe da je za sprečavanje rasta dostupne prašine najvažnije obuzdati emisije ugljen-dioksida (CO₂).CO₂ deluje kao ćebe, jer zadržava dodatnu toplotnu energiju u atmosferi i uzrokuje zagrevanje planete.UN navodi da oko 25 odsto ukupnih emisija prašine potiče od ljudskih aktivnosti, kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i loše upravljanje zemljištem koje uklanjaju vegetaciju i izlažu tlo eolskoj eroziji.„Kao što peščane i prašnjave oluje uzrokuju ljudske aktivnosti, tako mogu i da se ublaže ljudskim delovanjem”, navodi se u izveštaju.Dr Vašington naglašava da su ulaganja u sisteme za prognozu i rano upozerenje takođe izuzetno važna.Dr Basart objašnjava da bi i druge mere, kao što su pošumljavanje i održavanje vlažnijeg zemljištu, mogle da ublaže posledice ovih oluja i smanje rizik od učestalijih pojava.„Ovaj problem može da se pogorša, ali može i da se ublaži”, kaže ona.Mnogo toga zavisi od odluka ljudi, dodaje.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Respiratorni problemi i zatvoreni aerodromi zbog peščane oluje u IrakuApokaliptične slike Pekinga - najjača peščana oluja decenijeOtkud pesak iz Sahare u kišnim kapima u Srbiji (BBC News, 07.12.2025)
Pročitajte više ...
