Šta Trampove carine znače za Srbiju
BBC News 04/04/2025
REUTERS/Dado Ruvic/Illustration Srbija je među prvih deset u svetu, ali se tome niko neće radovati.Američki predsednik Donald Tramp uveo je nove carine na robu iz više od 180 zemalja i teritorija, a stopa od 37 odsto na srpske proizvode veća je od onih razrezanih drugim balkanskim zemljama.Američke carinske stope Srbiji su „među najvišim u Evropi”, a to pokazuje da su u Vašingtonu „procenili da Srbija nameće značajne trgovinske barijere za američke proizvode”, kaže ekonomstkinja Gordana Bulatović za BBC na srpskom.To bi moglo da ima „višestruke negativne posledice", upozorava ona.Srpska privreda bi mogla da ostane bez „135 do 175 miliona evra" na godišnjem nivou, procenjuje Bulatović.„To je približno 0,3 do 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, i moglo bi ugroziti 5.000 do 7.000 radnih mesta u pogođenim sektorima.„Važno je naglasiti da ovo predstavlja samo prvu rundu efekata, dugoročni uticaj mogao bi biti znatno veći", smatra ekonomistkinja.Ukupna trgovinska razmena između Srbije i Amerike u 2024. iznosila je više od 1,4 milijarde dolara.Srbija je izvezla manje robe nego što je uvezla i to za skoro 70 miliona dolara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).Carine zemalja u regionu su niže: za Bosnu i Hercegovinu 35, Severnu Makedoniju 33, za Crnu Goru, Albaniju i Kosovo 10, a za Evropsku uniju 20 odsto, navodi se u izvršnoj naredbi Donalda Trampa. Tramp proglasio trgovinski rat svetu, Srbija prošla najlošije na Balkanu Da li je Amerika žrtva nepravedne trgovine, kako tvrdi TrampTramp je rasturio svetski poredak i ostavio evropske zemlje da se brzo snađu kako znaju i umeju Kakve posledice čekaju Srbiju?Carine od 37 odsto bi mogle da smanje potražnju za srpskim proizvodima u Americi za trećinu, smatra Bulatović.„Kada kupac u Americi mora da plati 37 evra više na proizvod vredan 100 evra, prirodno je da će potražnja opasti, a mnogi će se okrenuti konkurentima iz zemalja s nižim carinama", navodi primer.Nejednakost carinskih stopa u zemljama regiona bi mogla da dovede do jaza u privlačnosti proizvoda na američkom tržištu.Identični proizvod iz Crne Gore, na primer, tako će biti 27 odsto jeftiniji na američkom tržištu od srpskog, kaže Bulatović.„Čak i ako je srpski proizvođač za pet odsto efikasniji, njegova konačna cena u SAD nakon carine biće 131, što je i dalje značajno skuplje od crnogorskog proizvoda koji košta 110 evra", dodaje.Osim što će direktni izvoz u Ameriku biti otežan, srpska privreda će i posredno biti na udaru.Oko 60 odsto izvoza iz Srbije čini plasman robe u zemlje Evropske unije, koje će ubuduće biti pogođene carinama Amerike u visini od 20 odsto.„Srpski poluproizvodi koji se ugrađuju u evropske finalne proizvode namenjene američkom tržištu izgubiće konkurentnost", kaže Bulatović, viša savetnica u Komisiji za zaštitu konkurencije.Nekoliko industrijskih sektora moglo bi da bude na udaru, posebno metalska industrija sa procenjenim gubitkom od oko 27 miliona evra godišnje, smatra ona.„Automobilska industrija je u posebno ranjivom položaju i mogla bi izgubiti oko 45 miliona evra", procenjuje Bulatović. Gubici od oko 20 miliona evra mogli bi da pogode poljoprivredu, sektor električne opreme i mašina oko 19 miliona evra, a industriju gume i plastike oko 13 miliona evra, dodaje.„Na godišnjem nivou možemo očekivati pad BDP-a od 0,5-0,6, pa čak do jedan odsto", rekao je Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Radio-televiziju Srbije.Srpski sektor informacionih tehnologija (IT) je takođe veliki izvoznih usluga u Ameriku, ali on ne bi trebalo da bude obuhvaćen sankcijama, piše magazin Forbs Srbija.Ukupan izvoz usluga iz Srbije u SAD prošle godine je iznosio 1,8 milijardi evra, „pre svega u oblasti IT", kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za agenciju Beta.Pogledajte kako je Donald Tramp predstavio nove trgovinske mere:Posledica carina moglo bi da bude i slabljenje dinara, jer je njegova vrednost „precenjena u odnosu na evro, a silom prilika sada će taj odnos postajati sve realniji", smatra ekonomista Božo Drašković.„Ako ekonomija raste, i izvoz raste i pozicija valute, a ako nema izvoza, nego se kurs održava zaduživanjem, cena 'zabave' će se jednog dana platiti, jer ništa ne traje beskonačno", kazao je za televiziju N1.Znatne razlike u visini stope carina za robu iz Srbije i drugih zemalja Balkana mogle bi da dovedu do promena modela trgovine i stvaranja novih ekonomskih odnosa u kojima će se pre birati države sa nižim stopama, naglašava Bulatović.„Srbija će morati da pronađe načine da neutrališe ovu konkurentsku manu", kaže Bulatović.To je moguće učiniti diplomatskim putem i tražiti da se odluke promene, traženjem novih tržišta za izvoz ili ulaganjem u one sektore koji imaju poseban carinski režim, ukazuje ona.Koliko i kojom robom trguju Srbija i Amerika?Izvoz Srbije u Ameriku iznosio je u 2024. godini nešto više od 670 miliona dolara, dok je roba vredna više od 739 miliona dolara otišla u suprotnom smeru, prema podacima RZS.Srbija je u Ameriku najviše izvozila gume za automobile (22,9 odsto od ukupnog izvoza u SAD), zatim oružje i municiju, motore sa unutrašnjim sagovrevanjem, pumpe za tečnost i rotacione električne mašine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.Iz Amerike je u ovu balkansku zemlju uvezeno najviše neelektričnih mašina i motora, letelica, automobila, hemijskih proizvoda i medicinskih instrumenata.Zašto su carine za robu iz Srbije visoke?Formula koju je Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD primenila za izračunavanje visine carina za svaku zemlju „relativno je jednostavna u konceptu, ali složena u primeni", kaže Gordana Bulatović.Carine su tako određene da bi se trgovinski deficit sa određenom zemljom svede na nulu, objašnjeno je u saopštenju.U Vašingtonu su procenili da Srbija postavlja „trgovinske barijere" od čak 74 odsto za američke proizvode, pa je recipročna stopa „postavljena na otprilike polovinu onoga što SAD smatraju da Srbija 'naplaćuje' njima."„Što je viša procenjena trgovinska prepreka koju neka zemlja nameće SAD, to je viša i recipročna carinska stopa koju će SAD nametnuti toj zemlji", zaključuje Bulatović. REUTERS/Carlos Barria Donald Tramp kaže da je uvođenje carina „osveta za nepoštenu trgovinsku politiku" prema Americi Trampove mere mogu da se posmatraju i kroz političku prizmu, uprkos obrazloženju iz Bele kuće da se radi samo o trgovinskim principima.„Tramp jednostavno deli zemlje po njihovom odnosu prema SAD, tako i uvodi carine", kaže ekonomista Ljubodrag Savić za televiziju Blumberg Adrija.„Na primer, Crnogorcima i Albancima je uveo 10 odsto carina, a nama 37 odsto.„Očigledno je politički motivisana odluka i poruka je vrlo jasna – uvedite sankcije Rusiji i sve će biti u redu", kaže Savić.'Zbunjeni smo zbog drastične kazne': Privredna komora Srbije Nije jasno na koji način je utvrđen iznos od 37 odsto carine na uvoz srpske robe u Ameriku, kažu iz Privredne komore Srbije (PKS)."Zbunjeni smo i trenutno ne znamo zašto je Srbija tako drastično kažnjena tim carinama i našla se u grupi od deset najkažnjenijih među ukupno 185 država", rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora PKS za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, agenciji Beta.Kako kaže, postoji prostor za diplomatske pregovore o smanjenju carina, kao što je slučaj sa odlaganjem američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).Evropski i svetski zvaničnici uglavnom su negativno reagovali na mere Donalda Trampa, a iz Brisela i Pekinga najavljuju da će brzo odgovoriti na uvođenje carina. „Zatvorenikova dilema" i drugi mogući ishodi Trampovih carinaŠta trgovinski rat SAD i Kine znači za SrbijuKina uzvraća Trampu u trgovinskom ratu BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk (BBC News, 04.04.2025)
Pročitajte više ...
