Svetski dan mladih: Nezaposlenost veća za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu
BBC News 12/08/2021
Getty Images Više od trećine nezaposlenih mladih je iz regiona Centralne i Zapadne Srbije „Neizvesnost je najgora stvar koju možeš da osetiš kada je u pitanju finansijske sigurnosti", kaže Sanja Kosović iz Subotice, koja je tek nakon godinu i dva meseca potrage došla do prvog stabilnog posla.U odnosu na prošlu godinu, procenat nezaposlenih mladih ljudi u Srbiji porastao je za više od 10 odsto, pokazuju podaci Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) savez je udruženja koja se bore za prava mladih. Mladi u Srbiji zbog korona virusa manje žele da odu iz zemlje Kako mladi u Srbiji dočekuju svoj dan „Neću kafu, hoću iskustvo" U Srbiji je više od 115 hiljada nezaposlenih mladih (od 15 do 30 godina), pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje iz aprila 2021. godine. Oni čine jednu petinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji i nedostatak posla je jedan od njihovih najvećih problema, pokazuju podaci izveštaja. Sanja Kosović Sanja Kosović Završetak školovanja, traženje i čekanje Dvadesettrogodišnja Sanja je diplomirala novinarstvo u julu 2020, ali je posao našla tek u avgustu 2021. „Za to vreme sam radila kao frilenser, bila sam deo raznih projekata, nalazila poslove onlajn.„U jednom momentu sam radila čak osam 'sitnih' poslova odjednom, od kojih sam po malo skupljala prihode kako bih imala neku 'lažnu' platu", kaže Sanja za BBC na srpskom.Krajem prošle godine je shvatila da joj je neophodna fiksna plata.Kako posla u struci nije bilo, počela je da pretražuje oglase za posao koji su izvan njene struke.„Htela sam da promenim struku zato što mi se smučilo da sa četiri godine fakulteta nisam mogla da nađem stalan posao bar sa minimalnom platom.„Trebalo je pođem na intervju za jedan posao van struke.„Međutim, 15 minuta pre intervjua, dobila sam ponudu za posao u struci", priča. To joj je, kaže, bio „znak od univerzuma" da će se baviti profesijom za koju se školovala. Međutim, na ovakav mig univerzuma čeka više od polovini mladih u Srbiji. U izveštaju KOMS-a, koji je popunilo 1.389 ispitanika iz cele države, 55 odsto je odgovorilo da nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali. Tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine, piše u izveštaju. „Kao i prethodne godine, ostaje zaključak o neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom, lošim procesima procesima profesionalne orijentacije mladih", piše u izveštaju KOMS-a. Mnogi mladi spremni su da mesece čekanja iskoriste na produktivan način kako bi povećali šanse da dobiju posao. Većina je spremna da radi druge poslove dok ne pronađe posao u struci, a spremni su i da se prekvalifikuju ukoliko ne postoji potreba na tržištu rada za njihov obrazovni profil, podaci su KOMS-a. „Vreme prolazi, a ja sedim kod kuće"Aleksandra Aleksandrović (29) iz Novog Sada se i dalje nada da će joj se 25 godina muzičkog obrazovanja jednog dana isplatiti.„Kada sam diplomirala etnomuzikologiju, bila sam sva srećna i mislila sam da ću moći da se zaposlim u struci.„Međutim, kada sam počela da kucam na vrata, naišla sam ili na to da trenutno nema mesta, da je potrebno da sačekam, na pitanja da li imam neku vezu, da li sam u nekoj političkoj stranci.„Tražili su mi dodatno školovanje ili mi nudili da menjam nekoga dok je na odsustvu", priseća se Aleksandra prvih dana nakon završetka fakulteta. Sa pitanjima poslodavaca sa kojima se Aleksandra susrela, susretali su se i mnogi njeni vršnjaci. „Mladi i dalje smatraju da je za dobijanje posla mnogo važnije da li imate lična i porodična poznanstva i kontakte ili članstvo i aktivizam u političkoj partiji, od formalnog i neformalnog obrazovanja", navodi se u izveštaju KOMS-a. Getty Images Aleksandra je, kaže, dugo čekala da zazvoni i telefon ili da stigne mejl od poslodavca, a kada se to nije desilo, odlučila je da stvari uzme u svoje ruke. „Vreme je prolazilo, a ja sedim kod kuće. „Živim sa roditeljima, oni sve finansiraju - i hranu i dažbine. „Osećala sam se grozno", navodi ona.Nije želela da, kao radno sposobna mlada osoba, traži novac od roditelja, te je počela da traži posao „bukvalno bilo gde", priča. „Jedino gde sam mogla da se zaposlim jeste kao prodavačica u kineskoj radnji, gde sam i radila oko pola godine.„Bila sam šokirana kada sam uvidela koliko problema ima pri zapošljavanju", priča. Kao pripadnica romske zajednice, kaže da je znala sa koliko problema se njena zajednica suočava u smislu diskriminacije. „Nekako sam to držala po strani i usmerila se na to da završim fakultet. „Lično nisam doživljavala neprijatne situacije zbog porekla, ali najviše sam tražila posao u akademskog svetu", kaže.U međuvremenu je završila master studije, a volontiranje ju je dovelo do prvog zadovoljavajućeg posla - koji je, ipak, van struke. Vreme koje joj je bilo potrebno da nađe posao iskoristila je i da završi obuku za fizioterapeuta u trajanju od dve godine, što joj sada donosi dodatni prihod. „I dalje se nadam da ću jednog dana živeti od muzike, da 25 godina obrazovanja neće biti uzaludno. „Ali dok to ne dođe, što ja da se ne usavršavam usput, je l' tako?", navodi.Šta dok čekaš posao?U izveštaju KOMS-a se navodi da su mladi prepoznati kao teže zapošljiva grupa u novousvojenoj Strategiji zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine.Nacionalna služba za zapošljavanje nudi nezaposlenima, bez obzira na godine, nekoliko razvojnih mogućnosti: profesionalno savetovanje, kao i planiranje karijere; sajmovi zapošljavanja i sajmovi profesionalne orijentacije; podršku za pokretanje posla; zapošljavanje u inostranstvu. U ponudi su i obuke za aktivno traženje posla, rad na računaru, članstvo u klubu za traženje posla, kursevi stranih jezika.Kao mere dodatnog obrazovanja predviđene su stručne prakse, pripravništva, sticanje praktičnih znanja ili obuke za tržište rada. Nacionalna služba za zapošljavanje ističe na sajtu da može besplatno da pomogne nezaposlenima da nauče kako da se predstaviti poslodavcu na razgovoru za posao, napišu dobru biografiju i propratno pismo. Izdvojene su i mere podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom.Odlazak u inostranstvo - „Mnogo mladih je otišlo, što i ja planiram"„Odustao sam od fakulteta i trenutno radim kao konobar u Šidu, ništa bolje ovde nisam našao.„Ovde ima deset hiljada stanovnika od kojih mnogi beže, mnogo mladih je otišlo, što i ja planiram", kaže dvadesetjednogodišnji Dragan Bezbradica.Do sada se često bavio sezonskim poslovima - od utovara drva do berbe voća.Probao je da radi i na građevini, a jedno leto je posao našao u Hrvatskoj. Sada planira da ide u Nemačku. „Imam porodicu tamo i u početku ću raditi kod njih.„Posle ću da vidim šta ću", kaže.Dodaje da u Srbiji ne može da se radi za prosečnu platu i živi lepo.Ovde bi ga zadržao, priča, jedino neki „normalan posao, na kom bi se osećao lepo i koji bi mu doneo primanja sa kojima bi mogao da živi malo opuštenije".„Hteo bih da se počastim za vikend, da negde odem, kupim sebi nešto, a ne kad prvog u mesecu dobijem platu da je odmah potrošim na račune i kuću. „Ne ostane mi ništa za mene", navodi. Mladi odlaze, mladi dolaze Iz Srbije se ne odlazi samo zbog para: „Biće teško u početku, ali će biti bolje nego ovde" KOMS-ovo istraživanje pokazuje da četvrtina mladih planira da se odseli u inostranstvo, a da druga četvrtina razmišlja o tome. Dodatno, dve petine trenutno ne planira selidbu, ali ne otpisuje tu mogućnost.Najveći broj njih bi se odselio zbog dostojanstvenijeg života (31,7 odsto).„Na prvom mestu želja, gde bi mladi živeli, jesu zemlje Zapadne Evrope, u 62,6 odsto slučajeva, a zatim u Sjedinjenim Američkim Državama, 12,6 odsto slučajeva", navodi se u izveštaju. Mladi koji su učestvovali u istraživanju smatraju da obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo jer se tamo njihovo znanje mnogo više ceni.Još jednu prepreku Aleksandar Todorović (26) iz Beograda vidi u tome da se u oglasima traži najmanje godinu dana relevantnog iskustva.„Studenti ili diplomci to vrlo teško mogu da steknu zato sto je retko da na fakultetima imaju neku praksu ili da rade paralelno sa studijama", kaže on.Trenutno studira, ali posao u oblasti marketinga traži već godinu dana. Kaže da je optimističan i da se nada da će posao naći do kraja naredne školske godine. „Vreme dok tražim posao najviše provodim tako što koristim svaku priliku da učestvujem na što više praktičnih vežbi gde mogu naučiti više iz oblasti kojom bih želeo da se bavim.„Trudim se da proširim znanje, zato što verujem da mi sve znanje koje stičem u periodu dok nemam posao može biti korisno u budućnosti", navodi on. Aleksandar Jovanović Student Aleksandar Todorović Polovina zaposlenih zadovoljna poslom - ima li svetla na kraju tunela?U izveštaju se ističe da je polovina zaposlenih mladih uglavnom zadovoljna poslom, a zajedno sa onima koji su veoma zadovoljni čine većinu od 72,5%.„To je jedan od ohrabrujućih indikatora kada je reč o položaju mladih na tržištu rada", zaključak je KOMS-ovog izveštaja. Jedna od zadovoljnih mladih žena je Nataša Krsmanović (26) iz Barajeva. Samo dva meseca nakon što je završila Filološki fakultet, smer norveški jezik, pronašla je posao u struci.„Lepo je kada znaš da su se školovanje i trud isplatili, kada imaš priliku da primenjuješ znanje i usavršavaš sebe kroz posao.„Smatram da je angažovanje za vreme studiranja, studentska razmena, ali i faktor sreće doprinelo tome", navodi ona. Nataša Krsmanović Menadžerka obuke i administracije u norveškoj firmi Nataša Krsmanović I Petar Popović (29) iz Beograda, koji je posao iz snova ipak pronašao u drugoj struci, zadovoljan je poslom koji obavlja. On je diplomirani pravnik koji je nakon četiri meseca od završetka fakulteta počeo da radi za američku firmu za transport robe. „Ako znaš engleski, sva vrata su ti otvorena, pogotovo u stranoj firmi. „Prema mom iskustvu, tu se ne gledaju diplome nego veštine, pristup klijentima, snalaženje u problematičnoj situaciji.„Ako umeš da radiš s ljudima, znaš jezik, imaš ambiciju, posao je tvoj", kaže on.Koliko mladi zarađuju i koliko misle da je neophodno za pristojan život? U izveštaju KOMS-a se navodi da skoro polovina ispitanika smatra da je plata od 50.000 do 80.000 dinara dovoljna za pristojan život, a skoro 30 odsto navelo je platu od 100.000 do 150.000.„Prosečna plata za mart 2021. u Srbiji, međutim, iznosila je 65.289 dinara.„Razlike između očekivanja mladih i realnosti bitan su objašnjavajući faktor za njihovo nezadovoljstvo standardom u Srbiji", piše u izveštaju.Njihovi podaci pokazuju da 18% mladih ima zaradu veću od prosečne plate u Srbiji, 22% ima manju zaradu od prosečne, a čak 58,4% uopšte ne prihoduje.Zaposlenost i visina zarade utiče na mnoge druge aspekte života mladih. „Niske zarade ili njihovo odsustvo utiču na kasno osamostaljivanje mladih od roditelja, što direktno utiče na kvalitet života„U odnosu na porodični status, može se zaključiti da mladi naročito teško stupaju u porodične odnose", piše u izveštaju.KOMS trenutno čini 109 organizacija, a misija im je, kako navode, da „razvijamo nacionalnu omladinsku politiku zastupajući interese mladih, razvijajući partnerski odnos sa institucijama, međusektorsku i međunarodnu saradnju, kao i da podstičemo aktivno učešće mladih i organizacijski razvoj članica".Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk (BBC News, 08.12.2021)
Pročitajte više ...
