Zašto bi Kina mogla da dobije novu globalnu trku u naoružanju
BBC News 27/12/2021
BBC Kina ubrzano nagomilava oružane snage.Njen napredak u tehnologiji projektila, nuklearnom naoružanju i veštačkoj inteligenciji izazvao je ozbiljnu zabrinutost među mnogim zapadnim posmatračima, koji veruju da je u toku temeljno menjanje globalne ravnoteže vojnih sila.Predsednik Si Đinping izdao je naređenje kineskim oružanim snagama da se modernizuju do 2035. godine. One moraju, kaže on, da postanu vojna sila „svetske klase", sposobne da „vode i dobijaju ratove" do 2049. godine.To je ogroman poduhvat, ali zemlja je na pravom putu. Kako mreža lažnih naloga širi kinesku propagandu Kina negira da je testirala hipersonične rakete Novi šef tajne službe MI6: Kina i Rusija su stalne pretnje za Britaniju Veliko trošenjeKinu neki međunarodni stručnjaci kritikuju zbog „odsustva transparentnosti" oko toga koliko troši na odbranu i „nedoslednog prijavljivanja cifara".Peking ne objavljuje zvanične podatke o potrošnji, ali zapadne procene kineske finansijske podrške njenim oružanim često su značajno visoke.Naširoko se veruje da Kina trenutno troši više na svoje oružane snage nego bilo koja druga zemlja osim SAD.Rast kineskog vojnog budžeta nadmašio je njen sveukupni privredni rast za najmanje jednu deceniju, prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. BBC Jačanje nuklearnog arsenalaU novembru je američko Ministarstvo odbrane predvidelo da će Kina učetvorostručiti sopstveni nuklearni arsenal do kraja ove decenije.Kina, tvrde Amerikanci „najverovatnije planira da ima najmanje 1.000 bojevih glava do 2030. godine".Kineski državni mediji nazvali su ovu tvrdnju „neosnovanom i pristrasnom spekulacijom", dodavši da se nuklearna snaga održava na „minimalnom nivou".Međutim, stručnjaci iz Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, koji objavljuje godišnje procene globalnih arsenala, kaže da Kina poslednjih godina povećava broj bojevih glava.Kina još umnogome zaostaje za američkim arsenalom od 5.550 bojevih glava, ali njeno pojačavanje nuklearne snage doživljava se kao jedna od najvećih pretnji zapadnoj vojnoj nadmoći.„Kinesko nuklearno oružje je najveći problem", kaže Virle Nouvens sa Kraljevskog instituta za ujedinjene službe u Londonu.„Na obe strane vlada veliko nepoverenje, a dijalog nije ni blizu neophodnog nivoa. Veliki su rizici, a teško je videti moguće izlaze iz ove situacije." Jak evropski odgovor Kini - plan EU vredan 300 milijardi evra Amerika će platiti zbog bojkota Olimpijskih igara - poruka iz Kine Virtuelni rat - kineski patriotski blogeri udaraju na Zapad Hipersonična budućnostHiperosnične rakete putuju najmanje pet puta brže od brzine zvuka.Nisu brze kao interkontinentalni balistički projektili, ali ih je toliko teško otkriti u letu da bi neke protivvazdušne odbrane mogle da ostanu potpuno bespomoćne.„Kinezi znaju da mnogo zaostaju, tako da pokušavaju da ostvare velike napretke kako bi preskočili druge sile", kaže doktor Zeno Leoni, sa Kraljevog koledža u Londonu.„Razvijanje hipersoničnih raketa jedan je od načina na koji žele to da postignu." BBC Kina negira da testira hipersonične rakete, ali zapadni stručnjaci veruju da dva lansiranja raketa prošlog leta ukazuju na to da vojska uveliko radi na njihovoj nabavci.Nejasno je kakve tačno sisteme Kina razvija. Postoje dve glavne vrste: Hipersonične klizne rakete koje ostaju u okviru Zemljine atmosfere Frakcioni orbitalni sistemi bombardovanja (FOBS) lete u niskoj orbiti pre nego što se ubrzaju ka meti Moguće je da je Kina uspela u kombinovanju ova dva sistema, ispaljujući hipersoničnu raketu sa FOBS-ove manevrisane svemirske letelice. BBC Doktor Leoni kaže da iako možda hipersonične rakete nisu - same za sebe - nešto što predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti, one će neke mete učiniti izuzetno ranjivim u napadima.„Nosače aviona je posebno teže braniti kad su u igri hipersonične rakete", kaže on.Međutim, on sugeriše i da je pretnja od hipersoničnih raketa možda preuveličana kod nekih zapadnih zvaničnika, koji žele što bolje da opravdaju finansiranje vojne svemirske tehnologije.„Pretnja postoji. Ipak, moguće je da je preuveličana."Veštačka inteligencija i sajber-napadiKina je u ovom trenutku potpuno posvećena razvijanju „inteligentnog" ratovanja ili budućih vojnih metoda zasnovanih na remetilačkim tehnologijama - naročito veštačkoj inteligenciji, prema tvrdnjama američkog Ministarstva odbrane.Kineska Akademija vojnih nauka dobila je zaduženje da to sprovede u delo, preko „civilno-vojne fuzije", drugim rečima, spajanjem kineskih tehnoloških kompanija iz privatnog sektora sa odbrambenom industrijom zemlje.Izveštaj sugeriše da Kina možda već koristi veštačku inteligenciju za vojnu robotiku navođenih raketnih sistema, kao i za bespilotna vazdušna vozila i bespilotna mornarička plovila.Kina je već vršila masovne sajber-operacije u inostranstvu, prema jednoj skorašnjoj ekspertskoj proceni.U julu su Velika, Britanija, SAD i EU optužili Kinu da je izvršila veliki sajber-napad na servere Majkrosoft Eksčejndža.Veruje se da je napad pogodio najmanje 30.000 svetskih organizacija i da je želeo da omogući masovnu špijunažu, kao što je prisvajanje ličnih informacija i intelektualne svojine. Si Đinping: Ko krene na Kinu, udariće u veliki čelični zid Napetosti sa Kinom najveće u poslednjih 40 godina, kaže Tajvan Oštra poruka Bajdena Kini: „Branićemo Tajvan ako ga napadnete" Najveća, ali ne i najmoćnija mornarica na svetuKina je prestigla SAD postavši zemlja sa najvećom mornaricom na svetu - ali eksperti ističu da prosto poređenje broja brodova izostavlja brojne faktore koji određuju sposobnosti neke mornarice.Ali, kažu oni, proučavanje trendova može da bude od koristi. BBC Za sada, SAD ostaju u ubedljivom vođstvu što se tiče mnogih mornaričkih potencijala, sa 11 nosača aviona u poređenju sa dva kineska, i više nuklearnih podmornica, krstarica i razarača - ili krupnijih ratnih brodova.Ali očekuje se da će Kina još mnogo više proširivati svoju mornaricu.Bivši stariji pukovnik Narodne oslobodilačke vojske Žou Bo sa Univerziteta Đinghua u Pekingu, kaže da veruje kako je od „ključne važnosti" za Kinu bilo da pojača svoju mornaricu da bi se odbranila od pretnji sa mora sa kojima se suočava.Ali posebno, kaže on: „Najistaknutiji problem sa kojim se suočavamo je ono što doživljavamo kao američke provokacije u kineskim vodama."Američka mornarica predviđa da će se, između 2020. i 2040. godine, ukupan broj kineskih mornaričkih brodova povećati za skoro 40 odsto. Da li Kina zaista stvara super vojnike Kako Kina želi da stvori „muževnije“ dečake Neizvesna budućnostDa li Kina prelazi za politike nekonfrontacije ka stavu koji je više preteći?Za sada je kineski pristup i dalje „pobediti bez borbe", kaže doktor Leoni, iako dodaje da bi zemlja u nekom trenutku u budućnosti mogla da promeni ovu strategiju.„Prelomna tačka mogla bi da postane kad se do ona kraja ostvari kao modernizovana mornarička sila."Ali stariji pukovnik Žou insistira da su zapadni strahovi neosnovani.„Kina nema nameru da se igra svetskog policajca, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država", kaže on.„Čak i ako Kina jednog dana postane mnogo jača, zadržaće svoju osnovnu politiku."Kina nije vodila nijedan rat još od 1979. godine, kad je ušla u sukob sa Vijetnamom, tako da je većina njenih vojnih kapaciteta potpuno neisprobana.Mnogi i na Zapadu i u Kini nadaju se da će tako i ostati.Grafike: Sandra Rodrigez Čilijada, Džoj Roksas i Šon Vilmot Pogledajte i ovaj video: Kako se menjala Kina?Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk (BBC News, 12.27.2021)
Pročitajte više ...
